1У то вријеме, говори Господ, ја ћу бити Бог свијем породицама Израиљевијем, и они ће ми бити народ.
2Овако вели Господ: народ што оста од мача нађе милост у пустињи, кад иђах да дам одмор Израиљу.
3Одавна ми се јављаше Господ. Љубим те љубављу вјечном, зато ти једнако чиним милост.
4Опет ћу те сазидати, и бићеш сазидана, дјевојко Израиљева, опет ћеш се веселити бубњима својим, и излазићеш са збором играчким.
5Опет ћеш садити винограде на брдима Самаријским, садиће виноградари и јешће род.
6Јер ће доћи дан кад ће викати чувари на гори Јефремовој: устаните, да идемо на Сион, ка Господу Богу својему.
7Јер овако вели Господ: пјевајте весело ради Јакова, и подвикујте ради главе народима; јављајте, хвалите и говорите: спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев.
8Ево, ја ћу их довести из земље сјеверне, и сабраћу их с крајева земаљских, и слијепа и хрома, и трудну и породиљу, све заједно, збор велики вратиће се овамо.
9Ићи ће плачући, и с молитвама ћу их довести натраг; водићу их покрај потока правијем путем, на ком се неће спотицати; јер сам отац Израиљу, и Јефрем је првенац мој.
10Чујте, народи, ријеч Господњу, и јављајте по далеким острвима и реците: који расије Израиља, скупиће га, и чуваће га као пастир стадо своје.
11Јер искупи Господ Јакова, и избави га из руку јачега од њега.
12И доћи ће и пјеваће на висини Сионској, и стећи ће се к добру Господњем, к житу, к вину и к уљу, к јагањцима и теоцима; и душа ће им бити као врт заливен, и неће више тужити.
13Тада ће се веселити дјевојка у колу, и момци и старци заједно, и промијенићу жалост њихову на радост, и утјешићу их, и развеселићу их по жалости њиховој.
14И напитаћу свештеницима душу претилином, и народ ће се мој наситити добра мојега, говори Господ.
15Овако вели Господ: глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за дјецом својом, неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема.
16Овако вели Господ: устави глас свој од плача и очи своје од суза, јер има плата дјелу твојему, говори Господ, и они ће се вратити из земље непријатељске.
17И имаш нада за пошљедак, говори Господ, да ће се вратити синови твоји на међе своје.
18Чујем доиста Јефрема гдје тужи: покарао си ме, те сам покаран као јуне неуко; обрати ме да се обратим, јер си ти Господ Бог мој.
19Јер пошто се обратих, покајах се; и пошто се научих, ударих се по бедру; јер се посрамих и стидим се што носим срамоту младости своје.
20Није ли ми Јефрем мио син? није ли дијете предраго? Откад говорих против њега, једнако га се опомињем; зато је срце моје устрептало њега ради, доиста ћу се смиловати на њ, говори Господ.
21Подигни знаке, нанеси гомиле камења, запамти пут којим си ишла; врати се, дјевојко Израиљева, врати се у градове своје.
22Докле ћеш лутати, кћери одметнице! јер је Господ учинио нешто ново на земљи: жена ће опколити човјека.
23Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: још ћу ову ријеч говорити у земљи Јудиној и у градовима његовијем кад натраг доведем робље њихово: Господ да те благослови, стане правде, света горо!
24Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом.
25Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу.
26У том се пробудих и погледах, и сан ми бјеше сладак.
27Ево иду дани, говори Господ, кад ћу засијати дом Израиљев и дом Јудин сјеменом човјечијим и сјеменом од стоке.
28И као што сам пазио на њих да их истријебљујем и разваљујем, и кварим и затирем и мучим, тако ћу пазити на њих да их сазидам и посадим, говори Господ.
29У те дане неће се више говорити: оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби.
30Него ће сваки за свој гријех погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути.
31Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет,
32Не као онај завјет који учиних с оцима њиховијем, кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске, јер онај завјет мој они покварише, а ја им бијах муж, говори Господ;
33Него ово је завјет што ћу учинити с домом Израиљевијем послије овијех дана, говори Господ: метнућу закон свој у њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ.
34И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: познајте Господа; јер ће ме знати сви од малога до великога, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и гријеха њиховијех нећу више помињати.
35Овако вели Господ, који даје сунце да свијетли дању, и уредбе мјесецу и звијездама да свијетле ноћу, који раскида море и буче вали његови, којему је име Господ над војскама:
36Ако тијех уредаба нестане испред мене, говори Господ, и сјеме ће Израиљево престати бити народ преда мном навијек.
37Овако вели Господ: ако се може измјерити небо горе и извидјети темељи земаљски доље, тада ћу и ја одбацити све сјеме Израиљево за све што су учинили, вели Господ.
38Ево иду дани, говори Господ, у које ће се сазидати Господу овај град од куле Ананеилове до врата на углу.
39И још ће даље отићи уже мјерачко до хума Гарива и обрнуће се на Гоат.
40И сва долина од мртвијех тјелеса и пепела, и сва поља дори до потока Кедрона, до угла коњских врата к истоку, биће светиња Господу; неће се развалити ни потрти довијека.