1У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:
2Овако ми рече Господ: начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата.
3По том пошљи их цару Едомском и цару Моавском и цару синова Амоновијех и цару Тирском и цару Сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудину.
4И наручи им нека реку својим господарима: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима:
5Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.
6И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару Вавилонском слузи својему, дадох му и звијерје пољско да му служи.
7И сви ће народи служити њему и сину његову и унуку његову докле дође вријеме и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га.
8А који народ или царство не би хтио служити Навуходоносору цару Вавилонском, и не би хтио савити врата својега у јарам цара Вавилонскога, таки ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истријебим руком његовом.
9Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: нећете служити цару Вавилонском.
10Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете.
11А народ који би савио врат свој под јарам цара Вавилонскога и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој.
12И Седекији цару Јудину рекох све ово говорећи: савијте врат свој под јарам цара Вавилонскога и служите њему и народу његову, па ћете остати живи.
13Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару Вавилонском?
14Не слушајте дакле што говоре пророци који вам кажу и веле: не ћете служити цару Вавилонском, јер вам они пророкују лаж.
15Јер их ја нијесам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују.
16И свештеницима и свему народу говорих и рекох: овако вели Господ: не слушајте што говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: ево, посуђе дома Господњега вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж.
17Не слушајте их; служите цару Вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти?
18Ако ли су пророци и ако је ријеч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудина и у Јерусалиму не отиду у Вавилон.
19Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду,
20Којих не узе Навуходоносор цар Вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимова цара Јудина из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и Јерусалимске;
21Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудина у Јерусалиму:
22У Вавилон ће се однијети и ондје ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донијети и вратити на ово мјесто.