1И пролазећи видје човјека слијепа од рођења.
2И запиташе га ученици његови говорећи: Рави! ко сагријеши, или овај или родитељи његови, те се роди слијеп?
3Исус одговори: ни он сагријеши ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.
4Мени ваља радити дјела онога који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.
5Док сам на свијету видјело сам свијету.
6Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљуванке, и помаза калом очи слијепоме,
7И рече: иди умиј се у бањи Силоамској (које значи послан). Отиде дакле и уми се, и дође гледајући.
8А сусједи и који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: није ли ово онај што сјеђаше и прошаше?
9Једни говораху: он је; а други: налик је на њ. А он говораше: ја сам.
10Тада му говораху: како ти се отворише очи?
11Он одговори и рече: човјек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.
12Тада му рекоше: гдје је он? Рече: не знам.
13Тада га поведоше к фарисејима, онога што бјеше некад слијеп.
14А бјеше субота кад начини Исус као и отвори му очи.
15Тада га опет питаху фарисеји како прогледа. А он им рече: као метну ми на очи, и умих се, и видим.
16Тада говораху неки од фарисеја: није овај човјек од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: како може човјек грјешан такова чудеса чинити? И поста распра међу њима.
17Рекоше дакле опет слијепцу: шта велиш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: пророк је.
18Тада Јевреји не вјероваше за њега да бјеше слијеп и прогледа, док не дозваше родитеље онога што је прогледао,
19И запиташе их говорећи: је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слијеп? како дакле сад види?
20А родитељи његови одговорише им и рекоше: знамо да је ово син наш и да се роди слијеп;
21А како сад види не знамо; или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега нека сам каже за себе.
22Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји бијаху договорили да буде одлучен од зборнице ко га призна за Христа.
23Зато рекоше родитељи његови: он је велики, питајте њега.
24Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп, и рекоше му: подај Богу славу; ми знамо да је човјек онај грјешан.
25А он одговори и рече: је ли грјешан не знам; само знам да ја бијах слијеп, а сад видим.
26Тада му опет рекоше: шта ти учини? како отвори очи твоје?
27Одговори им: ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?
28А они га укорише, и рекоше му: ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.
29Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овога не знамо откуда је.
30Човјек одговори и рече им: то и јест за чудо, што ви не знате откуда је а он отвори очи моје.
31А знамо да Бог не слуша грјешника; него ако ко поштује Бога и вољу његову твори, онога слуша.
32Откако је свијета није чувено да ко отвори очи рођеном слијепцу.
33Кад он не би био од Бога не би могао ништа чинити.
34Одговорише и рекоше му: ти си се родио сав у гријесима, па зар ти да нас учиш? И истјераше га напоље.
35Чу Исус да га истјераше напоље; и нашавши га рече му: вјерујеш ли ти сина Божијега?
36Он одговори и рече: а ко је, Господе, да га вјерујем?
37А Исус му рече: и видио си га, и који говори с тобом он је.
38А он рече: вјерујем, Господе! И поклони му се.
39И рече Исус: ја дођох на суд на овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи.
40И чуше ово неки од фарисеја који бијаху с њим, и рекоше му: еда ли смо и ми слијепи?
41Рече им Исус: кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха, а сад говорите да видите, тако ваш гријех остаје.