1Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован
2(Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови),
3Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4А ваљало му је проћи кроз Самарију.
5Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему.
6А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.
8(Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)
9Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јевреји не мијешају са Самарјанима.
10Одговори Исус и рече јој: да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.
11Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13Одговори Исус и рече јој: сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;
14А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни.
15Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16Рече јој Исус: иди зовни мужа својега, и дођи овамо.
17Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала: немам мужа;
18Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити.
21Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се нећете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Јевреја.
23Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.
24Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.
25Рече му жена: знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све.
26Рече јој Исус: ја сам који с тобом говорим.
27И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ниједан не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом?
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30Изиђоше дакле из града и пођоше к њему.
31А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи.
32А он им рече: ја имам јело да једем за које ви не знате.
33Тада ученици говораху међу собом: већ ако му ко донесе да једе?
34А он им рече: јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао.
35Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње;
37Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње.
38Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бесједу жене која свједочаше: каза ми све што сам учинила.
40Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана.
41И много их више вјерова за његову бесједу.
42А жени говораху: сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос.
43А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти.
48И рече му Исус: ако не видите знака и чудеса, не вјерујете.
49Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје.
50Рече му Исус: иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус, и пође.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: син је твој здрав.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53Тада разумје отац да бјеше онај сахат у који му рече Исус: син је твој здрав. И вјерова он и сва кућа његова.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.