1И трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.
2А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.
3И кад неста вина, рече мати Исусова њему: немају вина.
4Исус јој рече: што је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.
5Рече мати његова слугама: што год вам рече учините.
6А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Јеврејскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.
7Рече им Исус: напуните судове воде. И напунише их до врха.
8И рече им: захватите сад и носите куму. И однесоше.
9А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,
10И рече му: сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.
11Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.
12Потом сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.
13И близу бјеше пасха Јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.
14И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.
15И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;
16И рече онима што продаваху голубове: носите то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.
17А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: ревност за кућу твоју изједе ме.
18А Јевреји одговарајући рекоше му: какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?
19Исус одговори и рече им: развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.
20А Јевреји рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?
21А он говораше за цркву тијела својега.
22А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.
23А кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.
24Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,
25И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.