1У вријеме Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудина дође Ресин цар Сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.
2И дође глас дому Давидову и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра.
3Тада рече Господ Исаији: изиди на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув син твој, накрај јаза горњега језера, на пут код поља бјељарева.
4И реци му: чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја овијех главања што се пуше, од распаљенога гњева Ресинова и Сирскога и сина Ремалијина.
5Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:
6Хајдемо на Јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеилова;
7Зато овако вели Господ Бог: неће се то учинити, неће бити.
8Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.
9И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не вјерујете, нећете се одржати.
10И још рече Господ Ахазу говорећи:
11Ишти знак од Господа Бога својега, ишти оздо из дубине или озго с висине.
12А Ахаз рече: нећу искати, нити ћу кушати Господа.
13Тада рече Исаија: слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мојему?
14Зато ће вам сам Господ дати знак; ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило.
15Масло и мед јешће, докле не научи одбацити зло а изабрати добро.
16Јер прије него научи дијете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њезина.
17Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твојега дане, каких није било од кад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара Асирскога.
18И тада ће Господ зазвиждати мухама које су накрај ријека Мисирских, и пчелама које су у земљи Асирској;
19И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене расјелине и на све честе и на свако дрвце.
20Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко ријеке, царем Асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.
21И тада ко сачува кравицу и двије овце,
22Од мноштва млијека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.
23И тада ће свако мјесто гдје има тисућа чокота за тисућу сребрника зарасти у чкаљ и трње.
24Са стријелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.
25А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.