1Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткријепе, нека приступе, и тада нека реку: хајдемо да се судимо.
2Ко је подигао правду с истока? ко је дозвао да иде за њим устопице? ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њезину и као развијана пљева луку њезину?
3Погна их, прође мирно путем, којим не бјеше ходио ногама својим.
4Ко је урадио и учинио то? и зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и пошљедњи, ја исти.
5Видјеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше.
6Један другом помагаше, и брату својему говораше: буди храбар.
7Дрводјеља храбраше златара: који клепље храбраше онога који кује на наковњу, говорећи: добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче.
8Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, којега изабрах, сјеме Аврама пријатеља мојега;
9Ти, којега узех с крајева земаљских, и између избранијех њезинијех дозвах те, и рекох ти: ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе;
10Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје.
11Гле, постидјеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји.
12Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их.
13Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, ја ћу ти помагати.
14Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и избавитељ твој, светац Израиљев.
15Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: вријећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у пљеву.
16Вијаћеш их, и вјетар ће их однијети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се свецем Израиљевијем.
17Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити.
18Отворићу ријеке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суху земљу у изворе водене.
19Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, бријест и шимшир,
20Да виде и познаду и да промисле и разумију да је то урадила рука Господња, и светац Израиљев да је то створио.
21Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.
22Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак.
23Кажите шта ће бити послије, и познаћемо да сте богови; или учините што добро или зло, и дивићемо се и гледати сви.
24Гле, ви нијесте ништа, и дјело ваше није ништа; који вас избира, гад је.
25Подигох једнога са сјевера, и доћи ће; од истока сунчанога призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато.
26Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да напријед казао, нити има кога да би чуо ријечи ваше.
27Ја први Сиону кажем: ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласе.
28Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би свјетовао; питам их, али не одговарају ни ријечи.
29Гле, сви су таштина, ништа су дјела њихова; ливени су ликови њихови вјетар и ништавило.