1А кад то чу цар Језекија, раздрије хаљине своје и веза око себе костријет, па отиде у дом Господњи.
2И посла Елијакима, који бијаше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у костријет к Исаији пророку сину Амосову.
3И рекоше му: овако вели Језекија: ово је дан невоље и кара и руга, јер приспјеше дјеца до порођаја, а нема снаге да се роде.
4Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, којега посла цар Асирски господар његов да ружи Бога живога и да га вријеђа ријечима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.
5И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.
6И рече им Исаија: овако реците господару својему: овако вели Господ: не плаши се од ријечи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара Асирскога.
7Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.
8И тако вративши се Равсак нађе цара Асирскога гдје бије Ливну, јер бјеше чуо да је отишао од Лахиса.
9А он чу за Тираку цара Хускога гдје казаше: иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи:
10Овако реците Језекији цару Јудину: немој да те вара Бог твој, у којега се уздаш говорећи: неће се дати Јерусалим у руке цару Асирском.
11Ето, чуо си шта су учинили цареви Асирски свијем земљама потрвши их сасвијем; а ти ли ћеш се избавити?
12Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који бијаху у Теласару?
13Гдје је цар Ематски и цар Арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?
14А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
15И помоли се Језекија Господу говорећи:
16Господе над војскама, Боже Израиљев, који сједиш на херувимима, ти си сам Бог свијем царствима на земљи, ти си створио небо и земљу.
17Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све ријечи Сенахирима, који посла да ружи Бога живога.
18Истина је, опустошили су цареви Асирски све оне народе и земље њихове,
19И побацали су богове њихове у огањ, јер не бијаху богови, него дјело руку човјечијих, дрво и камен, зато их потрше.
20И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његовијех, да познаду сва царства на земљи да си ти сам Господ.
21Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: овако вели Господ Бог Израиљев: услишио сам за што си ми се молио ради Сенахирима цара Асирскога.
22Ово је ријеч коју изрече Господ за њ: руга ти се и потсмијева ти се дјевојка, кћи Сионска, за тобом маше главом кћи Јерусалимска.
23Кога си ружио и хулио? и на кога си подигао глас? и подигао увис очи своје? На свеца Израиљева.
24Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: с мноштвом кола својих изидох на високе горе, на стране Ливанске, и посјећи ћу високе кедре његове, и лијепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његова Кармила.
25Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.
26Нијеси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.
27Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши прије него сазри.
28Знам сјеђење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бјесниш на ме.
29Јер бјесниш на ме, и твоја обијест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.
30А теби ово нека буде знак: јешћете ове године што само од себе роди, а друге године што опет само од себе роди; а треће године сијте и жањите и садите винограде и једите род из њих.
31Јер остатак дома Јудина, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.
32Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.
33Зато овако вели Господ за цара Асирскога: неће ући у овај град, нити ће бацити амо стријеле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега.
34Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.
35Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге својега.
36Тада изиде анђео Господњи и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тисућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.
37Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.
38И кад се клањаше у дому Нисрока бога својега, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побјегоше у земљу Араратску, и на његово се мјесто зацари Есарадон син његов.