1Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
2И човјек ће бити као заклон од вјетра, и као уточиште од поплаве, као потоци на суху мјесту, као сјен од велике стијене у земљи сасушеној.
3И очи онијех који виде неће бити заслијепљене, и уши онијех који чују слушаће.
4И срце неразумнијех разумјеће мудрост, и језик мутавијех говориће брзо и разговијетно.
5Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашнијем.
6Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемјерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладному и напој жедному да узме.
7И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште ријечима лажнијем и кад сиромах говори право.
8Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
9Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте ријечи моје.
10За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
11Страшите се, ви мирне; дркћите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе костријет,
12Бијући се у прси за лијепијем њивама, за роднијем чокотима.
13Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мојега, и по свијем кућама веселијем, у граду веселом.
14Јер ће се дворови оставити, вреве градске нестаће; куле и стражаре постаће пећине довијека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
15Докле се не излије на нас дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
16Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
17И мир ће бити дјело правде, што ће правда учинити биће покој и безбрижност довијека.
18И мој ће народ сједјети у мирну стану и у шаторима поузданијем, на почивалиштима тихим.
19Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
20Благо вама који сијете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.