1Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и намјестиће их у земљи њиховој, и прилијепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљеву.
2Јер ће их узети народи и одвести на мјесто њихово, и наслиједиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их бјеху заробили, и биће господари својим насилницима.
3И кад те смири Господ од труда твојега и муке и од љутога ропства у ком си робовао,
4Тада ћеш изводити ову причу о цару Вавилонском и рећи ћеш: како неста настојника, неста данка?
5Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,
6Која је љуто била народе без престанка, и гњевно владала над народима, и гонила немилице.
7Сва земља почива и мирна је; пјевају иза гласа.
8Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: откако си пао, не долази нико да нас сијече.
9Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с пријестола њиховијех све цареве народне.
10Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? изједначио се с нама?
11Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.
12Како паде с неба, звијездо данице, кћери зорина? како се обори на земљу који си газио народе?
13А говорио си у срцу свом: изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој, и сјешћу на гори зборној на страни сјеверној;
14Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим.
15А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.
16Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: то ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,
17Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њезине раскопавао? робље своје није отпуштао кући?
18Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.
19А ти се избаци из гроба својега, као гадна грана, као хаљина побијенијех, мачем прободенијех, који слазе у јаму камену, као погажен стрв.
20Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати сјеме зликовачко док је вијека.
21Приправите покољ синовима његовијем за безакоње отаца њиховијех да се не подигну и не наслиједе земље и не напуне васиљене градовима.
22Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.
23И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.
24Закле се Господ над војскама говорећи: доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.
25Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њиховијех скинуће се.
26То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.
27Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? и његову руку подигнуту ко ће одвратити?
28Године које умрије цар Ахаз би објављено ово бреме:
29Немој се радовати, земљо Филистејска сваколика, што се сломи прут онога који те је био; јер ће из коријена змијињега никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.
30И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу коријен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.
31Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо Филистијска, јер са сјевера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовијем.
32И шта ће се одговорити посланицима народнијем? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утјецати невољници народа његова.