1Бреме које видје пророк Авакум.
2Докле ћу, Господе, вапити а ти нећеш да чујеш? докле ћу ти викати: насиље! а ти нећеш да избавиш?
3Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру?
4Зато се оставља закон, и суд не излази нигда, јер безбожник оптјече праведника, зато суд излази изопачен.
5Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дјело у ваше дане којега нећете вјеровати кад се стане приповиједати.
6Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нијесу његова.
7Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази.
8Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од вукова увече, велико ће мноштво бити коњика његовијех, и идући издалека коњици његови долетјеће као орао кад хити на лов.
9Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни вјетар, покупиће робље као пијесак.
10И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити потсмијех, смијаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га.
11Тада ће му се промијенити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од бога његова.
12Нијеси ли ти од вијека, Господе Боже мој, свече мој? нећемо умријети; ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, стијено, за карање.
13Чисте су очи твоје да не можеш гледати зла, и безакоња не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? мучиш, кад безбожник прождире правијега од себе?
14И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?
15Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује.
16Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тијем дио његов претио и храна му изабрана.
17Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице?