1А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.
2Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше.
3А Господ рече: неће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година.
4А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу.
5И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле,
6Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.
7И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
8Али Ноје нађе милост пред Господом.
9Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.
10И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
11А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
12И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи.
13И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
14Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
15И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
16Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
17Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути.
18Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
19И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.
20Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.
21И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
22И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини.