1Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.
2И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен бијаше студенцу на вратима.
3Ондје се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и послије опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово мјесто.
4И Јаков им рече: браћо, одакле сте? Рекоше: из Харана смо.
5А он им рече: познајете ли Лавана сина Нахорова? Они рекоше: познајемо.
6Он им рече: је ли здрав? Рекоше: јест, и ево Рахиље кћери његове, гдје иде са стадом.
7И он рече: ето још је рано, нити је вријеме враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.
8А они рекоше: не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
9Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца својега, јер она пасијаше овце.
10А кад Јаков видје Рахиљу кћер Лавана ујака својега, и стадо Лавана ујака својега, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака својега.
11И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
12И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њезину и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу својему.
13А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповједи Лавану све ово.
14А Лаван му рече: та ти си кост моја и тијело моје. И оста код њега цио мјесец дана.
15Тада рече Лаван Јакову: зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?
16А Лаван имаше двије кћери: старијој бјеше име Лија, а млађој Рахиља.
17И у Лије бјеху кварне очи, а Рахиља бјеше лијепа стаса и лијепа лица.
18И Јакову омиље Рахиља, те рече: служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.
19А Лаван му рече: боље теби да је дам него другом; остани код мене.
20И отслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
21И рече Јаков Лавану: дај ми жену, јер ми се наврши вријеме, да легнем с њом.
22И сазва Лаван све људе из онога мјеста и учини гозбу.
23А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
24И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.
25А кад би ујутру, гле, оно бјеше Лија; те рече Јаков Лавану: шта си ми то учинио? не служим ли за Рахиљу код тебе? зашто си ме преварио?
26А Лаван му рече: не бива у нашем мјесту да се уда млађа прије старије.
27Наврши недјељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
28Јаков учини тако, и наврши с њом недјељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
29И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
30И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.
31А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њојзи материцу, а Рахиља оста нероткиња.
32И Лија затрудње, и роди сина, и надједе му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
33И опет затрудње, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овога. И надједе му име Симеун.
34И опет затрудње, и роди сина, и рече: да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надјеше име Левије.
35И затрудње опет, и роди сина, и рече: сада ћу хвалити Господа. Зато му надједе име Јуда; и преста рађати.