1А једанаесте године, трећега мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:
2Сине човјечји, кажи Фараону цару Мисирском и народу његову: на што си налик у величини својој?
3Ето, Асирац бјеше кедар на Ливану, лијепих грана и дебела хлада и висока раста, којему врхови бијаху међу густијем гранама.
4Вода га одгоји, бездана га узвиси; она ријекама својим тецијаше око његова стабла и пушташе потоке своје к свијем дрветима пољским.
5Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.
6На гранама његовијем вијаху гнијезда све птице небеске, и под гранама његовијем све звијери пољске лезијаху се, и у хладу његову сјеђаху сви велики народи.
7И бијаше лијеп величином својом и дужином грана својих, јер му коријен бијаше код велике воде.
8Кедри у врту Божијем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовијем гранама, и јавори не бијаху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божијем не бјеше на љепоту тако као он.
9Учиних га лијепа мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета Едемска што бијаху у врту Божијем.
10Зато овако вели Господ Господ: што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понијело висином његовом,
11Зато га дадох у руку најсилнијему међу народима да чини с њим што хоће, одвргох га за безбожност његову.
12И туђинци, најљући између народа, посјекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свијем долинама, и огранци му се изломише по свијем потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његова и оставише га.
13На изваљеном пању његову станују све птице небеске, и на гранама су његовијем све звијери пољске,
14Да се не поноси висином својом ниједно дрво крај воде и не диже врха својега међу густе гране, и од свијех што се натапају да се ниједно не узда у се ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који слазе у јаму.
15Овако вели Господ Господ: у који дан сиде у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих ријеке њезине, и велика вода стаде, и расцвијелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.
16Праском падања његова устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који слазе у јаму; и утјешише се на најдоњој страни земље сва дрвета Едемска, што је најбоље и најљепше на Ливану, сва што се натапаху.
17И они сидоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сјеђаху у хладу његову међу народима.
18На које си међу дрветима Едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима Едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ.