1Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2А ти, сине човјечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничком? и хоћеш ли му показати све гадове његове?
3Реци: овако вели Господ Господ: иде вријеме граду који прољева крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни.
4Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих, зато ћу учинити од тебе руг међу народима и потсмијех по свијем земљама;
5Које су близу тебе и које су далеко потсмијеваће ти се, гадни именом, велики сметњом!
6Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да прољевају крв сваки свом силом својом.
7Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби;
8Свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш.
9У теби су опадачи да прољевају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе.
10Голотињу очину откривају у теби, лијежу у теби са женом за нечистоте њезине.
11И један чини гад са женом ближњега својега; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца својега, у теби.
12Мито примају у теби да прољевају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих пријеваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ.
13Зато, ево, пљескам рукама својим ради твојега неправеднога добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби.
14Хоће ли се одржати срце твоје, или руке твоје хоће ли бити јаке у оне дане кад станем радити с тобом? Ја Господ рекох, и учинићу.
15Јер ћу те расијати по народима и разасути по земљама, и истријебићу нечистоту твоју из тебе.
16И бићеш скврнаван собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ.
17Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
18Сине човјечји, дом Израиљев поста ми дрождина; сви су мјед и коситер и гвожђе и олово у пећи; дрождина од сребра посташе.
19Зато овако вели Господ Господ: што сви ви постасте дрождина, зато, ево, ја ћу вас скупити у Јерусалим.
20Како се скупља сребро и мјед и гвожђе и олово и коситер усред пећи, те се распали огањ око њега да се истопи, тако ћу вас скупити гњевом својим и јарошћу, и сложивши растопићу вас.
21Да, скупићу вас, и распалићу око вас огањ гњева својега, и истопићете се усред њега.
22Како се топи сребро у пећи, тако ћете се ви истопити у њему, и познаћете да сам ја Господ излио гњев свој на вас.
23Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
24Сине човјечји, кажи јој: ти си земља која се нијеси очистила; неће пасти на те дажд у дан гњева.
25Пророци њезини сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плијен, ждеру душе, отимају благо и драгоцјене ствари, умножавају удовице усред ње.
26Свештеници њезини преступају закон мој и скврне моје свете ствари, не разликују свето од оскврњенога, и нечисто од чистога не распознају, крију очи своје од субота мојих, и бивам оскврњен међу њима.
27Кнезови су њезини усред ње као вуци, који грабе плијен, прољевајући крв, губећи душе срамотнога добитка ради.
28И пророци њезини мажу је неваљалијем кречем, виђају таштину и гатају им лаж говорећи: тако рече Господ Господ; а Господ не рече.
29Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.
30И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога.
31Зато ћу излити на њих гњев свој, огњем јарости своје истријебићу их, пут њихов обратићу им на главу, говори Господ Господ.