1Ово су имена синова Израиљевијех који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3Исахар, Завулон и Венијамин,
4Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5А свега бијаше их од бедара Јаковљевијех седамдесет душа с Јосифом, који бјеше у Мисиру.
6А Јосиф умрије и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8Тада наста нов цар у Мисиру, који не знадијаше за Јосифа;
9И рече народу својему: гле, народ синова Израиљевијех већи је и силнији од нас.
10Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не отиду из земље.
11И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
12Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевијех.
13И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14И загрчиваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15И још заповједи цар Мисирски бабицама Јеврејским, од којих једној бјеше име Сефора а другој Фува,
16И рече: кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар Мисирски, него остављаху дјецу у животу.
18А цар Мисирски дозва бабице, и рече им: зашто то чините, те остављате у животу мушку дјецу?
19А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22Тада заповједи Фараон свему народу својему говорећи: свакога сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.