1А трећи дан обуче се Јестира у царско одијело, и стаде у тријему унутрашњега двора царскога према стану цареву; а цар сјеђаше на царском пријестолу свом у двору царском према вратима од двора.
2И кад цар угледа царицу Јестиру гдје стоји у тријему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му бјеше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице.
3И рече јој цар: што ти је, царице Јестиро? и шта желиш? ако је и до половине царства, даће ти се.
4А Јестира рече: ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на објед који сам му зготовила.
5А цар рече: зовите брже Амана да учини што рече Јестира. И дође цар с Аманом на објед који зготови Јестира.
6Потом цар напив се вина рече Јестири: шта желиш? даће ти се; и шта молиш? ако је и до половине царства, биће.
7А Јестира одговарајући рече: желим и молим:
8Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да што желим и учини што молим, нека опет дође цар с Аманом на објед који ћу им зготовити, и сјутра ћу учинити по ријечи царевој.
9И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад видје Аман Мардохеја на вратима царевијем а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гњева на Мардохеја.
10Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју.
11И приповједи им Аман о слави богатства својега и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских.
12И дода Аман: па и царица Јестира никога осим мене не позива с царем на објед, који бјеше зготовила, па и сјутра сам позван к њој с царем.
13Али све то није ми ни на што докле год гледам онога Мардохеја Јудејца гдје сједи на вратима царевијем.
14Тада му рече Сереса жена његова и сви пријатељи његови: нека начине вјешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима објеси Мардохеј, па иди с царем весео на објед. И то би по вољи Аману и приправи вјешала.