1Баци хљеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи послије много времена.
2Раздијели седморици и осморици; јер не знаш како ће зло бити на земљи.
3Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на сјевер, гдје падне дрво ондје ће остати.
4Ко пази на вјетар, неће сијати, и ко гледа на облаке, неће жети.
5Како не знаш који је пут вјетру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дјела Божијега и како твори све.
6Изјутра сиј сјеме своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.
7Слатка је свјетлост, и добро је очима гледати сунце;
8Али да човјек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамнијех како ће их бити много, све што је било биће таштина. Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд. Уклони дакле жалост од срца својега, и одрини зло од тијела својега, јер је дјетињство и младост таштина.