1А ово је благослов којим благослови Мојсије човјек Божји синове Израиљеве пред смрт своју.
2И рече: Господ изиде са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом тисућа светаца, а у десници му закон огњени за њих.
3Доиста љуби народе; сви су свети његови у руци твојој; и они се слегоше к ногама твојим да приме ријечи твоје.
4Мојсије нам даде закон, нашљедство збору Јаковљеву.
5Јер бијаше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева.
6Да живи Рувим и да не умре, а људи његовијех да буде мало!
7А за Јуду рече: услиши Господ глас Јудин, и доведи га опет к народу његову; руке његове нека војују на њ, а ти му помажи против непријатеља његовијех.
8И за Левија рече: твој Тумим и твој Урим нека буду у човјека твојега светога, којега си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;
9Који рече оцу својему и матери својој: не гледам на вас; који не познаје браће своје и за синове своје не зна; јер држе ријечи твоје и завјет твој чувају.
10Они уче уредбама твојим Јакова и закону твојему Израиља, и мећу кад под ноздрве твоје и жртву што се сажиже на олтар твој.
11Благослови, Господе, војску његову, и нека ти мило буде дјело руку његовијех; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.
12За Венијамина рече: мили Господу наставаће без страха с њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима његовијем наставаће.
13И за Јосифа рече: благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом, и из дубине одоздо,
14И благом које долази од сунца, и благом које долази од мјесеца.
15И благом старијех брда и благом вјечнијех хумова,
16И благом на земљи и обиљем њезинијем, и милошћу онога који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на тјеме одвојеноме између браће своје.
17Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво тисућа Јефремовијех и тисуће Манасијине.
18А за Завулона рече: весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим.
19Народе ће сазвати на гору, ондје ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и сакривено благо у пијеску.
20А за Гада рече: благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу.
21Изабра себи прво, јер ондје доби дио од онога који даде закон; зато ће ићи с кнезовима народнијем, и извршавати правду Господњу и судове његове с Израиљем.
22А за Дана рече: Дан је лавић, који ће искакати из Васана.
23И за Нефталима рече: Нефталиме, сити милости и пуни благослова Господњега, запад и југ узми.
24И за Асира рече: Асир ће бити благослов мимо друге синове, биће мио браћи својој, замакаће у уље ногу своју.
25Гвожђе и мјед биће под обућом твојом; и докле трају дани твоји трајаће снага твоја.
26Израиљу! нико није као Бог, који иде по небу теби у помоћ, и у величанству својем на облацима.
27Заклон је Бог вјечни и под мишицом вјечном; он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје, и рећи ће: затри!
28Да би наставао Израиљ сам безбрижно, извор Јаковљев, у земљи обилној житом и вином; и небо ће његово покропити росом.
29Благо теби народе Израиљу! ко је као ти, народ којега је сачувао Господ, штит помоћи твоје, и мач славе твоје? Непријатељи ће се твоји понизити, а ти ћеш газити висине њихове.