1А Фист онда примивши власт послије три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.
2Онда главари свештенички и старјешине Јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,
3Иштући милости против њега, да га пошље у Јерусалим; и наређиваху засједу да га убију на путу.
4А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:
5Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човјеку нека га туже.
6А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сјутрадан сједавши на судијску столицу заповједи да доведу Павла.
7А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који бијаху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којијех не могаху посвједочити,
8Кад се он одговараше: нити закону Јеврејскоме, ни цркви, ни ћесару што сагријеших.
9Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: хоћеш да идеш горе у Јерусалим и ондје да ти судим за то?
10А Павле рече: ја стојим на суду ћесареву, овдје треба да ми се суди: Јеврејима ништа нијесам скривио, као што и ти најбоље знаш.
11Ако ли сам скривио, или учинио што што заслужује смрт, не марим умријети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.
12Тада Фист, поговоривши са савјетницима, одговори: ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.
13А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.
14И будући да ондје много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: човјека једнога оставио је Филикс у тамници,
15За којега, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старјешине Јеврејске молећи да га осудим.
16Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се прије поклони какав човјек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими мјесто да одговара за своју кривицу.
17А кад се они овдје састаше, никаквога одлагања не учиних, и сјутрадан сједавши на судијску столицу заповједих да доведу човјека.
18А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше.
19Него имаху против њега некаква питања о својему сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив.
20А ја не знајући у овоме послу шта ћу чинити, рекох би ли хтио ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово.
21А кад Павле рече да га чувамо до суда Августова, заповједих да га чувају докле га пошљем к ћесару.
22А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тога човјека. А он рече: сјутра ћеш га чути.
23Сјутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великијем поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старјешинама онога града, и кад заповједи Фист, доведоше Павла.
24И рече Фист: Агрипа царе! и сви који сте с нама! Видите овога за којега ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овдје, вичући да не ваља да он више живи.
25А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к свијетломе ћесару, намислих да га пошљем,
26За којега немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати.
27Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.