1Потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,
2И нађе једнога Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који бјеше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер бјеше заповједио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.
3И будући да бјеше онога истог заната, оста код њих и рађаше, јер бијаху ћилимарског заната.
4А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.
5И кад сиђоше из Маћедоније Сила и Тимотије, навали Дух свети на Павла да свједочи Јеврејима да је Исус Христос.
6А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: крв ваша на ваше главе; ја сам чист, отсад идем у незнабошце.
7И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштовеше Бога, и којега кућа бјеше крај зборнице.
8А Крисп, старјешина зборнички, вјерова Господа са свијем домом својијем; и од Коринћана многи који слушаху вјероваше и крстише се.
9А Господ рече Павлу ноћу у утвари: не бој се, него говори, и да не ућутиш;
10Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти што учини; јер ја имам велики народ у овоме граду.
11И он сједи ондје годину и шест мјесеци учећи их ријечи Божијој.
12А кад бјеше Галион намјесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше на суд
13Говорећи: овај наговара људе да поштују Бога против закона.
14А кад Павле шћаше да отвори уста, рече Галион Јеврејима: да је каква неправда била или зло дјело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!
15Али кад су препирања за ријечи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.
16И изагна их из суднице.
17Онда сви Грци ухватише Состена, старјешину зборничкога, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.
18А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се бјеше завјетовао.
19И дође у Ефес; и њих остави ондје, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.
20А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтједе,
21Него се опрости с њима говорећи: ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтједбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.
22И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.
23И проведавши неколико времена изиђе и прође редом Галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.
24А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човјек рјечит и силан у књигама.
25Овај бјеше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знадијаше само крштење Јованово.
26И овај поче слободно проповиједати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.
27А кад он шћаше да пријеђе у Ахају, послаше браћа напријед и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вјероваху благодаћу;
28Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.