1А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.
2А имаше син Саулов двије војводе над четама; једном бјеше име Вана, другом бјеше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминовијех; јер се и Вирот бројаше Венијамину;
3А Вироћани бијаху побјегли у Гитајим, гдје осташе као дошљаци до данашњега дана.
4И имаше Јонатан син Саулов сина хрома на ногу, којему бијаше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побјеже, и кад брзо бјежаше, он паде и охрону; а име му бијаше Мефивостеј.
5И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне.
6И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побјегоше.
7Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клијети гдје спаваше, те га прободоше и убише, и отсјекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља цијелу ону ноћ.
8И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: ево главе Исвостеја сина Саулова, непријатеља твојега, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара господара мојега од Саула и сјемена његова.
9Али Давид одговарајући Рихаву и Вани брату његову, синовима Римона Вироћанина, рече им: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље.
10Кад онога који ми јави говорећи: гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове,
11Акамоли људе безбожне, који убише човјека права, у кући његовој, на постељи његовој! нећу ли искати крви његове из ваших руку, и вас истријебити са земље?
12И заповједи Давид момцима својим, те их погубише, и отсјекоше им руке и ноге, и објесише код језера Хевронскога; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенирову у Хеврону.