1И тако девете године његова царовања, десетога мјесеца десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.
2И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.
3И деветога дана мјесеца четвртога поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.
4Тада град би проваљен, а војници сви побјегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји бијаху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.
5Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше га у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.
6И ухватише цара, и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу, и ондје му судише.
7И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца мједена, и одведоше га у Вавилон.
8А седмога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, слуга цара Вавилонскога.
9И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.
10И зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска, која бијаше са заповједником стражарским.
11А остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан заповједник стражарски.
12Само од сиромаха у земљи остави заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
13И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја, и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.
14И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,
15И клијешта и котлиће, што год бјеше златно и што год бјеше сребрно, узе заповједник стражарски,
16Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова;
17Осамнаест лаката бијаше висок један ступ, и озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бијаше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ с плетеницом.
18Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.
19А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.
20Узе их Невузардан заповједник стражарски, и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.
21А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
22А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар Вавилонски, над њим постави Годолију сина Ахикама сина Сафанова.
23А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар Вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови.
24И Годолија се закле њима и људима њиховијем и рече: не бојте се службе Халдејима; сједите у земљи и служите цару Вавилонском, и биће вам добро.
25Али седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамова, рода царскога, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који бијаху с њим у Миспи.
26Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.
27А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет седмога дана Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.
28И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.
29И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.
30И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега вијека његова до смрти његове.