1У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.
2А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи:
3Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелијем срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома.
4И Исаија још не бјеше отишао до половине двора, а дође му ријеч Господња говорећи:
5Врати се и реци Језекији, вођу народа мојега: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје; ево исцијелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи.
6И додаћу ти вијеку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град себе ради и ради Давида слуге својега.
7Потом рече Исаија: донесите груду сухих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцијели се.
8А Језекија рече Исаији: шта ће бити знак да ће ме Господ исцијелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи?
9А Исаија рече: ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао: хоћеш ли да отиде сјен десет кољенаца напријед или да се врати десет кољенаца натраг?
10А Језекија рече: лако је да сјен отиде напријед десет кољенаца; немој, него нека се врати сјен десет кољенаца натраг.
11И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сјен по кољенцима по којима бијаше отишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца.
12У то вријеме Меродах-Валадан, син Валаданов, цар Вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер бјеше чуо да је болестан Језекија.
13И Језекија саслушав посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу гдје му бјеше оружје, и што се год налажаше у ризницама његовијем, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству својем.
14Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: из даљне земље дошли су, из Вавилона.
15А он рече: шта су видјели у твом двору? А Језекија рече: видјели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нијесам показао.
16Тада рече Исаија Језекији: чуј ријеч Господњу.
17Ево доћи ће вријеме кад ће се однијети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.
18И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара Вавилонскога.
19А Језекија рече Исаији: добра је ријеч Господња, коју си рекао. Још рече: је ли? за мојега вијека биће мир и вјера?
20А остала дјела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?
21И почину Језекија код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Манасија син његов.