1А треће године царовања Осије сина Илина над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом.
2Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.
3И чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Давид отац његов.
4Он обори висине, и изломи ликове и исјече лугове, и разби змију од мједи, коју бјеше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.
5Уздаше се у Господа Бога Израиљева, и не би такога између свијех царева Јудинијех послије њега ни прије њега.
6Јер приону за Господа, не отступи од њега, него држа заповијести које заповиједи Господ Мојсију.
7И Господ бијаше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара Асирскога, те му не би слуга.
8Он поби Филистеје до Газе и међе њезине, од кула стражарске до града озидана.
9А четврте године царовања Језекијина, а то је седма година царовања Осије сина Илина над Израиљем, подиже се Салманасар цар Асирски на Самарију, и опколи је.
10И послије три године узе је; шесте године царовања Језекијина, а девете године царовања Осијина над Израиљем, би узета Самарија.
11И одведе цар Асирски Израиљце у Асирију, и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима Мидским.
12Јер не слушаше гласа Господа Бога својега и преступаше завјет његов, све што им је заповједио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише.
13А четрнаесте године царовања Језекијина подиже се Сенахирим цар Асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.
14Тада Језекија цар Јудин посла у Лахис к цару Асирском и поручи му: згријешио сам; врати се од мене, што год наметнеш на ме носићу. А цар Асирски наметну на Језекију цара Јудина триста таланата сребра и тридесет таланата злата.
15И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царскога двора.
16У то вријеме цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам бјеше оковао, и даде цару Асирском.
17Али цар Асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњега језера, који је покрај пута у пољу бјељареву.
18И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар.
19И рече им Равсак: кажите цару Језекији: овако каже велики цар, цар Асирски: каква је то узданица, у коју се уздаш?
20Ти велиш, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?
21Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; таки је Фараон цар Мисирски свима који се уздају у њ.
22Ако ли ми речете: уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: пред овијем олтаром клањајте се у Јерусалиму.
23Хајде, затеци се мојему господару цару Асирском; и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.
24Како ћеш дакле одбити и једнога војводу између најмањих слуга господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.
25Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: иди на ту земљу, и затри је.
26Тада Елијаким син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду.
27А Равсак им рече: еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? није ли к тијем људима, што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?
28Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски, и рече говорећи: чујте ријеч великога цара, цара Асирскога.
29Овако каже цар: немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.
30Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару Асирском.
31Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: учините мир са мном, и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца.
32Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живјети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити.
33Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара Асирскога?
34Гдје су богови Ематски и Арфадски? гдје су богови Сефарвимски, Енски и Авски? јесу ли избавили Самарију из мојих руку?
35Који су између свијех богова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? а Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?
36Али народ мучаше, и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: не одговарајте му.
37Тада Елијаким син Хелкијин, који бијаше, над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.