1А бијаше и лажнијех пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажнијех учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.
2И многи ће поћи за њиховијем нечистотама којима ће се хулити на пут истине.
3И у лакомству ловиће вас измишљенијем ријечима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.
4Јер кад Бог не поштедје анђела који сагријешише, него их метну у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд;
5И првога свијета не поштедје, него сачувавши самосмога Ноја, проповједника правде, наведе потоп на свијет безбожнички;
6И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;
7И избави праведнога Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;
8Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела, мучаше од дана до дана праведну душу;
9Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;
10А особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дркћу хулећи на славу.
11Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулнога суда;
12А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумију, и у погибли својој пропашће
13Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и гријех, који се хране својијем пријеварама, једући с вама;
14Имајући очи пуне прељубочинства и непрестанога гријеха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, дјеца клетве;
15Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восорова, коме омиље плата неправедна;
16Али би покаран за своје безакоње: скот нијеми проговоривши гласом човјечијим забрани безумље пророково.
17Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне вјетрови, за које се чува мрак тамни вавијек.
18Јер говорећи поносите и лажљиве ријечи прелашћују на нечистоте тјелеснијех жеља оне који отскора бјеже од онијех што живе у пријевари.
19И обећавају им слободу а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.
20Јер ако одбјегну од нечистоте свијета познањем Господа и спаса нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им пошљедње горе од првога;
21Јер им бјеше боље да не познаше пута правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповијести која им је предана.
22Јер им се догоди истинита приповијест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.