1Дванаест година бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму.
2А чињаше што је зло пред Господом по гаднијем дјелима онијех народа које одагна Господ испред синова Израиљевијех.
3Јер опет погради висине, које бјеше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.
4Начини олтаре и у дому Господњем, за који бјеше рекао Господ: у Јерусалиму ће бити име моје довијека.
5Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњега.
6И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномова, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много што је зло пред Господом гњевећи га.
7И постави лик резан који начини у дому Божијем, за који бјеше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његову: у овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека.
8И нећу више кренути ноге синовима Израиљевијем из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове.
9Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех.
10И Господ говораше Манасији и народу његову, али не хтјеше слушати.
11Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара Асирскога, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге мједене одведоше га у Вавилон.
12И кад бијаше у невољи, мољаше се Господу Богу својему, и понизи се веома пред Богом отаца својих.
13И молећи се умоли му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог.
14А послије тога озида зид иза града Давидова са запада Гиону, од самога потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свијем тврдијем градовима Јудинијем.
15И изнесе из дома Господњега богове туђе и лик и све олтаре које бјеше начинио на гори дома Господњега и у Јерусалиму, и баци иза града.
16Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповједи Јудејцима да служе Господу Богу Израиљеву.
17Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу својему.
18А остала дјела Манасијина и молитва његова Богу његову и ријечи које му говорише видиоци у име Господа Бога Израиљева, то је све у књизи о царевима Израиљевијем.
19А молитва његова и како се умолио, и сви гријеси његови и пријеступи, и мјеста гдје је поградио висине и подигао лугове и ликове резане прије него се понизи, то је све записано у књигама пророчким.
20И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његову. А на његово се мјесто зацари Амон син његов.
21Двадесет и двије године имаше Амон кад поче царовати, и царова двије године у Јерусалиму.
22И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија отац му; јер свијем ликовима резанијем, које начини Манасија отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им.
23Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више гријешаше.
24И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој.
25Тада поби народ земаљски све који се бијаху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију сина његова на његово мјесто.