1Зато не могући више трпљети наумисмо сами остати у Атини,
2И посласмо Тимотија, брата својега и слугу Божијега, и помагача својега у јеванђељу Христову, да вас утврди и утјеши у вјери вашој;
3Да се нико не смете у овијем невољама; јер сами знате да смо на то одређени.
4Јер кад бијасмо код вас казасмо вам напријед да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.
5Тога ради и је не могући више трпљети послах да познам вјеру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.
6А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу вјеру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видјети, као и ми вас,
7Зато се утјешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вјером;
8Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.
9Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост, којом се радујемо вас ради пред Богом својијем?
10Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вјере ваше.
11А сам Бог и отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
12А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другоме и к свима, као и ми к вама.
13Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и оцем нашијем, за долазак Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовијем. Амин.