1А кад Самуило остарје, постави синове своје за судије Израиљу.
2А име сину његову првенцу бјеше Јоило, а другому Авија, и суђаху у Вирсавеји.
3Али синови његови не хођаху путовима његовијем, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
4Тада се скупише све старјешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.
5И рекоше му: ето, ти си остарио, а синови твоји не ходе твојим путовима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свијех народа.
6Али Самуилу не би по вољи што рекоше: дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
7А Господ рече Самуилу: послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.
8Како чинише од онога дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свијем тијем дјелима чине и теби.
9Зато сада послушај глас њихов; али им добро засвједочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
10И каза Самуило све ријечи Господње народу који искаше од њега цара;
11И рече: ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовијем;
12И поставиће их да су му тисућници и педесетници, и да му ору њиве и жњу љетину, и да му граде ратне справе и што треба за кола његова.
13Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду кухарице и хљебарице.
14И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
15Узимаће десетак од усјева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
16И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најљепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
17Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
18Па ћете онда викати, ради цара својега, којега изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
19Али народ не хтје послушати ријечи Самуиловијех, и рекоше: не, него цар нека буде над нама,
20Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
21А Самуило чувши све ријечи народне, каза их Господу.
22А Господ рече Самуилу: послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: идите сваки у свој град.