1Тада Самуило узе уљаницу, и изли му уље на главу, па га цјелова, и рече му: ето, није ли те помазао Господ над нашљедством својим да му будеш вођ?
2Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човјека код гроба Рахиљина у крају Венијаминову у Селси, који ће ти рећи: нашле су се магарице, које си пошао да тражиш, и ево отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: шта ћу чинити поради сина својега?
3И отишавши оданде даље кад дођеш у равницу Таворску, срешће те ондје три човјека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хљеба, а трећи носећи мјешину вина.
4Па ће те упитати за здравље, и даће ти два хљеба, које прими из руку њиховијех.
5Потом ћеш доћи на хум Божји, гдје је стража Филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка слазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати.
6И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човјек.
7И кад ти дођу ти знаци, чини што ти дође на руку, јер је Бог с тобом.
8Потом ћеш отићи прије мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити.
9И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан.
10И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима.
11И кад га видјеше сви који га познаваху од пређе гдје пророкује с пророцима, рекоше један другоме: шта то би од сина Кисова? еда ли је и Саул међу пророцима?
12А један оданде одговори и рече: ко ли им је отац? Отуда поста прича: еда ли је и Саул међу пророцима?
13И преставши пророковати дође на гору.
14А стриц Саулов рече њему и момку његову: куда сте ишли? А он одговори: да тражимо магарице; и кад видјесмо да их нигдје нема, отидосмо к Самуилу.
15А стриц Саулов рече: кажи ми шта вам је рекао Самуило?
16А Саул рече стрицу својему: казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило.
17А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу.
18И рече синовима Израиљевијем: овако вели Господ Бог Израиљев: ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку Мисирских и избавих вас из руку свијех царстава која вас мучаху.
19А ви данас одбацисте Бога својега, који вас сам избавља од свијех зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: постави цара над нама. Сада дакле станите пред Господом по племенима својим и по тисућама својим.
20И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово.
21Потом приведе племе Венијаминово по породицама његовијем, и паде на породицу Матријеву; потом паде на Саула сина Кисова. И тражише га, али се не нађе.
22Тада опет упиташе Господа: хоће ли још доћи овамо тај човјек? А Господ рече: ето сакрио се за пртљагом.
23Тада отрчаше, и доведоше га оданде. И стаде усред народа, и бијаше главом виши од свега народа.
24И рече Самуило свему народу: видите ли кога је изабрао Господ да нико није као он у свему народу? И сав народ повика и рече: да живи цар!
25Тада Самуило каза народу права царска и написа у књигу, и метну је пред Господом. Потом Самуило распусти народ да иде свак својој кући.
26И Саул такођер отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.
27А људи неваљали рекоше: тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му донесоше дара. Али се он учини као да није чуо.