1А цар Соломун цароваше над свијем Израиљем.
2А ово бијаху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намјесник;
3Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;
4Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;
5А Азарија син Натанов, бјеше над приставима; а Завуд, син Натанов, први вијећник, пријатељ царев;
6А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.
7И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по мјесец дана у години сваки бијаше дужан хранити.
8А ово су им имена: син Уров у гори Јефремовој;
9Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону Вет-ананском;
10Син Еседов у Арувоту; под њим бијаше Сохот и сва земља Еферова;
11Син Авинадавов над свијем крајем Дорским; жена му бјеше Тафата кћи Соломунова;
12Вана син Ахилудов над Тенахом и Мегидоном и свијем Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама;
13Син Геверов у Рамоту Галадском; имаше села Јаира сина Манасијина у Галаду и крај Арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и пријеворницама мједенијем;
14Ахинадав син Идов у Маханајиму;
15Ахимас у Нефталиму; и он бјеше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;
16Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;
17Јосафат син Фарујин у Исахару;
18Симеј син Илин у Венијамину;
19Гевер син Уријев у земљи Галадској, у земљи Сиона цара Аморејскога и Ога цара Васанскога; један бјеше пристав у тој земљи.
20Јуде и Израиља бијаше много као пијеска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.
21А Соломун владаше свијем царствима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуну свега вијека његова.
22А храна Соломунова бијаше на дан тридесет кора бијелога брашна, и шездесет кора другога брашна;
23Двадесет волова угојенијех и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојенијех птица.
24Јер он владаше свуда с ову страну ријеке од Тапсе до Газе, над свијем царствима с ову страну ријеке, и бјеше миран са свију страна унаоколо.
25И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега вијека Соломунова.
26И имаше Соломун четрдесет тисућа коња за јаслима за кола своја, и двадесет тисућа коњика.
27И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свога мјесеца, и не дадијаху да се чега премакне.
28А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на мјесто гдје бијаху, сваки како му бијаше одређено.
29И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као пијесак на бријегу морском.
30Јер мудрост Соломунова бијаше већа од мудрости свијех источнијех народа и од све мудрости Мисирске.
31Мудрији бијаше од свакога човјека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маоловијех; и разгласи се име његово по свијем народима унаоколо.
32И изговори три тисуће прича, и бијаше пјесама његовијех тисућа и пет.
33Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.
34И долажаху од свијех народа да чују мудрост Соломунову, од свијех царстава на земљи, који чуше за мудрост његову.