1К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб.
2Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој.
3Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло.
4Подај им, Господе, по делима њиховим, по злом поступању њиховом; по делима руку њихових подај им, подај им шта су заслужили.
5Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових. Да их разори и не сазида.
6Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мог!
7Господ је крепост моја и штит мој; у Њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и песмом својом славим Га.
8Господ је крепост народа свог, и обрана која спасава помазаника Његовог.
9Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довека.