1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.