1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
2И Господ рече Мојсију говорећи:
3Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
4И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
5А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
6Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
7Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
8Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
9Од племена Јефремовог Авсије син Навин;
10Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
11Од племена Завулоновог Гудило син Судин;
12Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
13Од племена Дановог Амило син Гамалин.
14Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
15Од племена Нефталимовог Навија син Савин;
16Од племена Гадовог Гудило син Махилов.
17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
18И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
19И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
20И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
21И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
22И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
23И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
24Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
25И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
26И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
28И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
31А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
32Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики. Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.