1Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?
2Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:
3"Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"
4Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.
5Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:
6"TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."
7Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih.
8Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.
9Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski."
10Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.
11Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,
12da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!